August 13 2020

Džem od višanja

Nisam neki veliki ljubitelj džemova. U suštini, volim džem od šipurka i kajsije, eventualno od šljiva. Ali pre nekoliko nedelja smo bili u selu i ooobrali naše domaće višnje. Tri malecna drveta ali je bilo baš mnogo višanja. Ali branje i nije bilo toliki problem koliko čišćenje. Neki ljudi za to imaju onu plastičnu alatku, a pošto je mi nemamo, bilo je – snalazi se kako znaš. Tako da je za čišćenje poslužio štapić za ražnjiće. O tome koliko su mi ruke i pored rukavica bile crvene, bolje da ne pišem. 🙂

Kao što sam već napisala bilo je baš puno višanja i najveći deo je završio u zamrzivaču, nešto malo u soku i od dela smo rešili da probamo da skuvamo džem.

Probna tura je nestala brzinom svetlosti tako da sam posle kuvala još 4 mere. Ako volite baš slatke džemove, one po starinskim receptima koji se kuvaju dugo, onda ovo možda i neće da vam se dopadne. Ja volim slatkiše ali ne i previše slatko, uvek kada nešto praviim smanjujem količinu šećera i ovaj džem mi se siđa baš zbog toga što ima tu neku kiselkastu notu.

Druga stvar koja mi se sviđa je što nije potrebno provesti sate pored šporeta, bukvalno je potrebno 15-ak minuta da se skuva (ako vam neko drugi očisti višnje :D), a zbog toga što se ne kuva dugo zadržava lepu boju.

Evo recepta, preporučujem da probate, utiske ili neke savete u vezi džemova slobodno podelite sa nama u komentarima.

DŽEM OD VIŠANJA

Potrebno je:

– 1 kg očišćenih višanja
– 0,5 kg šećera
– 1 kesica džemfix-a 3:1

Priprema:

Pre nego što počnete sa kuvanjem džema, pripremite tegle. Potrebne su vam tegle sa poklopcem sa navojem. Tegle dobro operite, osušite i stavite u rernu da se zagreju (rernu uključite na oko 50°C) da staklo ne bi ispucalo kada budete sipali vreo džem.

Za džem odvojite samo zdrave plodove, ukoliko za neki niste sigurni da li je zdrav, bolje ga zaobiđite.

Višnje sameljite u blenderu samo malo da se usitne ali da ostanu komadići voća. Stavite višnje u šerpu.

Od pripremljene količine odvojite dve kašike šećera i pomešajte ih sa džemfixom, a zatim tu mešavinu dodajte u voće i sve dobro promešajte. Kuvajte na jakoj vatri uz stalno mešanje dok ne provri. Kada počne da vri, dodajte ostatak šećera, dobro promešajte i nastavite kuvanje uz neprestano mešanje. Po uputstvu sa pakovanja džemfix-a trebalo bi da se kuva još samo 1 minut, međutim, meni se šećer nijednom nije tako brzo sasvim istopio tako da sam ja kuvala dok se kristali šećera potpuno ne istope (oko 3 minuta ali zavisi i od toga koji šećer koristite). Skuvani džem je i dalje redak, skoro tečan. Želira tek kada se ohladi.

Sklonite džem sa šporeta, kašikom skinite penu i sipajte džem u tegle. Napunjenu teglu dobro zatvorite i okrenite naopako (poklopac na dole). Ostavite tegle u tom položaju 5 – 10 minuta, a zatim ih vrati u normalan položaj i ostaviti da se džem potpunoohladi.

Podeli:
facebookgoogle_pluspinterest
August 24 2017

Šta je potrebno za otvaranje radionice?

Imala sam potpuno drugačiju ideju za ovaj post ali sam toliko puta u poslednjih nedelju dana dobila isto pitanje da se ova tema sama nametnula. Restorani traže deklaracije za torte i sve je više onih koji iz tog razloga žele da pravljenje torti pretvore iz hobija u svoju profesiju, a svi imaju isti problem – ne znaju gde da se informišu o tome šta je sve potrebno i koje uslove treba da ispunjava radionica za izradu torti i kolača. Iz tog razloga sam rešila da podelim svoje iskustvo sa vama ali vas moloim da ovaj tekst ne shvatite kao nešto što je 100% tačno već samo kao neke smernice, a da se za sve ostale detalje raspitate kod inspektora koji su zaduženi za vašu opštinu.

Savet je da, pre nego što se uopšte upustite u ovu pustolovinu, dobro razmislite, preračunate se i nadjete dobrog knjigovodju i odredite šifru delatnosti. Uglavnom se svi odlučuju za šifru 1071 – proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača jer je ona najpribližnija prizvodnji torti. Ranije se ova delatnost oporezivala paušalno i knjigovodja vam nije bio neophodan ali od prošle godine više ne može tako i sada morate da imate knjigovodju. On će vas uputiti u sve detalje oko registrovanja firme ali ukratko – pre svega podnesete zahtev APR-u (detaljnije o tome OVDE), kada vam stigne rešenje napravite pečat, otvorite račun u banci i čestitamo – imate firmu. 😀

E sad malo o onom kompikovanijem delu koji vas, verujem, i više zanima.

Prostor treba da bude takav da se u neposrednoj blizini ne nalaze otpadne vode i da ima uređen prilaz. Kvadratura samog objetka nije propisana ali je bitno da ima dva ulaza i da zidovi budu 3 m visine (toleriše se i visina d 2,7 m) i da prostorije budu raspoređene tako da se putevi ne ukrštaju (na jednu stranu ulaze namirnice, na drugu izlazi gotov proizvod).

Prostorije koje morate da imate su:

PROSTOR ZA PRESVLAČENJE – nije bitna kvadratura ali je bitno da se nalazi pre ulaza u prostortije gde se vrši proizvodnja. U ovoj prostoriji treba da se nalaze metalni ormarići, za svakog zaposlenog po jedan.

TOALET – u kome imate pločice na podu i zidovima, wc šolju, lavabo, toplu i hladnu vodu, sredstvo za pranje ruku, papirne ubruse i na zidu uputstvo za pranje ruku. Za tuš kabinu kažu da mora da je ima pogon sa više od 10 zaposlenih

MAGACIN – odnosno prostor za skladištenje suvih namirnica. To ne mora da bude posebna prostorija, može i vizuelno pregrađeni prostor

PROSTOR ZA PROIZVODNJU – ovde morate na podu da imate pločice, na zidovima pločice ili vodoperivi materijal (npr. masna farba) minimum do 2 m visine, ivice između zidova i poda i zidova ne smeju da budu oštre već zabljene radi lakšeg čišćenja, industrijsku rasvetu, komarnike na prozorima, duplu sudoperu (veličina sudopere nije propisana) sa toplom i hladnom vodom, umivaonik sa sredstvima za pranje i dezinfekciju ruku, papirnim ubrusima i postavljenim uputstvom za pranje ruku, radne površine treba da budu takve da se lako održavaju i teško oštećuju (npr. inox). Morate da imate poseban frižider za namirnice, a poseban za gotov proizvod. Veličina radnih površina i njihov broj nisu određeni.

PROSTOR ZA HIGIJENU – to može da bude i vizuelno pregrađen prostor u toaletu koji će služiti za odlaganje sredstava za održavanje higijene.

KANCELARIJA – tj. prostor u kome će vam se nalaziti kasa, papiri i gde ćete primati mušterije prilikom ugovaranja posla.

Mnogo njih me je pitalo o mikserima i pećima. Za to vas niko ne pita kakav mikser ili peć koristite ali ako ozbiljno krećete sa poslom, svakako vam je potreban profesionalni mikser i peć.

Što se ostalih stvari tiče, morate da imate:

  • fiskalnu kasu (možete da kupite i polovnu ali je obavezna fiskalizacija, svakog meseca plaćate GPS i jednom godišnje servis kase i naravno)
  • protivpožarne aparate – broj aparata zavisi od kvadrature objekta
  • komplet prve pomoći

Potrebne dozvole, obuke i sertifikati:

  • HACCP sertifikat – nije obavezan ali u svakom slučaju morate da sprovodite samokontrolu i biće vam potreban ukoliko želite da ponudite vaše proizvode kafićima, restoranima… odnosno bilo kome ko nije direktan potrošač.
  • obuka za higijenski minimum – prolazi se obuka, zatim se polaže test
  • obuka za protivpožarnu zaštitu – za sve zaposlene
  • obuka za zaštitu na radu – za sve zaposlene i pored toga vam treba Akt o proceni rizikana radnom mestu
  • bar jedan zaposleni mora da ima položen test prve pomoći (osim ukoliko među zaposlenima imate nekoga ko je završio medicinsku školu)

Šta je još potrebno?

SANITARNA KNJIŽICA – sanitarnu knjižicu mora da ima svaki zaposleni, odnosno svi oni rade sa hranom, pa i oni koji su na probnom radu. Za sanitarni pregled se obavezno daje uzorak stolice i bris iz grla i nosa ali se dešava da lekari pregledaju i ruke, nokte, uši… Sanitarna knjižica važi 6 meseci.

DEZINSEKCIJA, DEZINFEKCIJA I DERATIZACIJA – za ovaj deo možete da sklopite ugovor sa Zavdom za javno zdravlje ili sa nekom specijalizovanom firmom. Radi se na svakih 6 meseci i obavezno je da se prvi put uradi pre nego što počnete sa radom.

UZIMANJE BRISEVA I UZORKOVANJE PROIZVODA – za ovo sklapate ugovor sa Zavodom za javno zdravlje i spada u samokontrolu. Poželjno da je da za godinu dana na analizu date po jednom svaki proizvod. Analiza može da se vrši svakog meseca, na 3 – 4 meseca ili dva puta godišnje, po dogovoru. Pored toga, obično se vrši i analiza vode i uzima se set od 10 briseva (sa ruku, radnih površina, posuđa i alata)

UNIFORME – po zakonu morate da imate belu uniformu. To može da bude bela bluza ili majica, bela suknja ili pantalone, skupljena kosa i traka, mrežica ili kapa i zatvorena ne klizajuća obuća.

Šta još moram da znam?

Radno vreme dređujete onako kako vama odgovara ali tako da bude raspoređeno 40 sati u 5 dana.

Na vratima mora da bude istaknuto radno vreme i naziv i adresa firme.

Pušenje je zabranjeno pa morate da imate istaknut znak ua zabranu pušenja u svakoj prostoriji i odluku o osobi koja je odgovorna za kontrolisanje kršenja ove zabrane.

Morate da imate termometre za proveravanje temperature u frižiderima. Temperatura se meri bar jednom dnevno i upisuje u posebnu listu za svaki frižider.

Na vratima toaleta treba da stoji tabela koja sadrži spisak sredstava koja se koriste za održavanje higijene i odluku o tome šta se i koliko često čisti. Takođe, tabela treba da sadrži datume i svakog dana kada, tj. u svakoj smeni kada se očisti toalet, zaposleni koji je za to zadužen se potpiše.

Za svaki proizvod morate da imate normativ – spisak sastojaka i njihove količine.

Kada počnete sa radom, pošaljite dopise nadležnim inspekcijama (sanitarna, veterinarska, tržišna, finansijska, za zaštitu na radu i rad i radne odnose) o početku obavljanja delatnosti.

Kada dobijete rešenje iz APR-a, prijavljujete firmu i elektrodistribuciji i javnom komunalnom kako bi računi bili na ime firme i računajte da će sigurno biti dosta veći nego kod kuće jer plaćate industrijsku struju i vodu.

Za jaja i mleko i mlečne proizvode morate da imate sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Isto važi i za ambalažu u koju pakujete vaše proizvode.

 

Sigurno ima stvari koje sam izostavila, a isto tako sigurno ima stvari koje sam navela, a koje neko drugi ne radi, zato sam na početku napisala, a sada ponavljam – ovaj tekst ima za cilj čisto informativni karakter i ukliko rešite da pokrenete posao, posavetujte se sa nekim ko već obavlja sličnu delatnost u vašem gradu ili sa nekim inspektorom. O cenama nisam htela da pišem jer se za neke stvari razlikuju od grada do grada, a i od toga šta sve od opreme i kakvu opremu nabavljate ali jedno je sigurno – ulaganje je veliko i kada sračunate koliko će sve da košta, računajte bar još 10 – 20% za nepredviđene troškove.

Nadam se da će ovaj tekst biti bar malo od pomoći, ako vas zanima još nešto slobodno pitajte, a  volela bih i da oni koji su već u ovom poslu u komentarima podele svoja iskustva sa nama. 🙂

Podeli:
facebookgoogle_pluspinterest
March 30 2017

U susret Tortijadi

Pre nekoliko dana sam naletela na zanimljiv tekst o Tortijadi u Jagodini na blogu The great alto chef. Smatram da je dobro da se o ovakvim manifestacijama piše pre nego što se održe kako bi privukli što više učesnika, a naravno i posetilaca pa se nadam da se Jovanka koja je autorka spomenutog posta neće naljutiti što pozajmljujem ideju za post. 🙂

  photo DSC_3788_zpse24ww02f.jpg

Tortijada se održava svake godine u organizaciji udruženja “Slatki osmeh”, na čijem se čelu nalazi gospođa Dragana Simić.

Ove godine je za mene jubilarno – deseto učešće na Tortijadi. Sa ponosom mogu da kažem da sam preskočila samo jednu Tortijadu i to prvu, a i to se desilo samo zbog toga što sam čula da se održava kada je već prošla.

Kada sam se prvi put pojavila na Tortijadi, nosila sam tortu na temu Sunđer Boba. Krenula sam bez ikakvih ambicija i sa potpunim odsustvom takmičarskog duha, želja mi je bila da se neko dete obraduje toj torti i naravno, da vidim radove drugih učesnika među kojima je bilo i jako zvučnih imena iz sveta torti. Te godine su o pobednicima odlučivali posetioci putem sms poruka i na moje veliko iznenađenje torta koju sam donela je ušla među prvih deset. Pretpostavljam da je za to najviše zaslužan Sunđer Bob jer je bio zanimljiv deci i da mi je on i doneo te glasove, a sa njima i nagradu.

Narednih godina se menjala Tortijada, menjala su se pravila, menjali su se neki učesnici, neki stari su odustajali, pojavljivala su se neka nova imena… Smenjivali su se i trendovi u dekoraciji torti. Bilo je mnogo lepih torti, neke su mi posebno ostale u sećanju i ako nisu dobile nagrade. Ali zar nije najveća nagrada za sve nas upravo to što smo nekome ulepšali dan? Jer nekome je to jedina prilika da dobije tortu. Jedne godine sam se slučajno zatekla pored malog dečaka koji je došao po tortu sa nekom ženom. Torta je bila “obična”, namazana šlagom, odozgo su bili neki cvetići ili perlice, više se ne sećam… Ali se sećam njegovog pogleda i osmeha dok su nosili tortu. Taj osmeh je najveća nagrada za svakoga ko je na bilo koji način učestvovao, ne samo u ovoj, nego u bilo kojoj sličnoj akciji.

Zbog toga je važno da nas bude što više tamo. Nije bitno da li ste profesionalac ili amater, da li umete da napravite malo remek delo od torte ili je vrhunac vašeg umeća “španski zid” od šlaga… Svaka torta je lepa na svoj način, u svaku je uložen trud i svaka je napravljena od srca.

Postoji još jedna stvar zbog koje vredi otići na Tortijadu – veliki broj ljudi koji dele jednaku strast  prema pripremanju slatkiša. I tu možete da vidite neke nove tehnike, dobijete ideje, razmenite iskustva, a slobodno mogu da kažem i steknete neka nova prijateljstva.

Ovogodišnja Tortijada će se održati 8. aprila u hali sportova JASSA . Pored izložbe torti održaće se i mini sajam poslastičarstva. Ukoliko želite da učestvujete, posetite sajt udruženja “Slatki osmeh” www.slatkiosmeh.org, tu ćete pronaći sve potrebne informacije o Tortijadi i načinu na koji možete da se prijavite.

Nadam se da će nas biti puno kao i prethodnih godina, ako ne i više. Ja sa nestrpljenjem očekujem ovo druženje! 🙂

 

 

Podeli:
facebookgoogle_pluspinterest